Псалам 140.

Псалам Давидов. (МТ: Псалам 141)

1. ГОСПОДЕ, Тебе зовем, услиши ме.
   Чуј глас мољења мога, када вапим Теби.
2. Да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице Твоје;
   уздизање руку мојих жртва вечерња.
3. Постави, Господе, стражу устима мојим,
   и двер ограде око усана мојих.
4. Не допусти срце моје у речи лукаве,
   да измишља изговоре за грехе,
   са људима који чине безакоња,
   и нећу се дружити са изабранима њиховим.
5. Караће ме праведник са милошћу, и изобличиће ме;
   а уље грешника да не намасти главу моју;
   јер је још и молитва моја против воље њихове.
6. Расуше се низ камење моћници њихови;
   чуће речи моје, као угодне.
7. Као што се грумен земље просу по земљи,
   расуше се кости њихове до пакла.
8. Јер Теби, Господе, Господе, управих очи моје;
   у Тебе се уздах, не одбаци душу моју.
9. Сачувај ме од мреже коју ми поставише,
   и од замки оних који чине безакоња.
10. Пашће у мрежу своју грешници,
    а ја остах сам, докле не прођох.