Господе, видиш муку моју, видиш невољу моју, видиш и безочност врага мог где ме ужасно и страховито напада хулним помислима, мучећи ми душу, ојађујући ми срце, помрачујући ми ум и смућујући ми савест. Његово богохулно нашаптавање и богомрско говорење у уму мом толико мрзим, да бих радије волео умрети него ове хулне помисли на Тебе благог Бога мог примити, и пристати на њих, које враг мој у уму мом говори. Али због немоћи своје ја нисам у стању, Боже мој, да победим ове вражје богохулне и богомрске мисли, нити их од себе одагнати. Јер природа је моја страсна, ум непостојан, сила моја немоћна а враг је мој јак и сила његова превазилази моје силе. И ако Ти, Господ јак и силан, не будеш у људима Својим, ко би се могао сачувати од врага и човекоубице ђавола? Зато ничице падам пред Тобом, о свемилостиви и свежалостиви Саздатељу Боже, који не желиш моје очајање, и молим свесилну помоћ Твоју: разбиј главу врагу који ме мучи! Бљесни муњом и разјури непријатеље који су ме опколили! Заруди у срцу мом светлом зором благодати Твоје, да би побегао од мене тамни облак хулних мисли што насрћу на мене, да бих ја у светлости помоћи Твоје угледао Тебе, Христа мог, који просвећујеш сваког човека, и стао ходити у светлости лица Твог и радовати се о имену Твом вавек. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар