Молитва мистична којом се призива Дух Свети (светог Симеона Новог Богослова)

Дођи, Светлости Истинита! Дођи, Животе Вечни!

Дођи, Тајанство Скривено! Дођи, Ризнице Неименива!

Дођи, Стварности Неизразива! Дођи, Личности Недокучива!

Дођи, Увесељење Вечито! Дођи Светлости Безвечерња!

Дођи, о свију, што спасени ће бити, Надање Истинито!

Дођи, о лежећих Подизање! Дођи, о мртвих Васкрсење!

Дођи, Моћни, Који све увек ствараши и претвараш и преизмењујеш самим хтењем!

Дођи, Невидиви и никако Недохватни и Недодириви!

Дођи, Ти Који, остајући свагда непокретан, свакога трена Сав се крећеш и долазиш к нaма у аду лежећим, о Превишњи свију небеса!

Дођи, о Име Пречезнуто и Сверазглашавано, Које нам исказати - ко је, и познати - какво је или којеврсно, никако није дано!

Дођи, Радости Вечна! Дођи, Венче Неувениви!

Дођи, Порфиро Бога Великога и Цара нашега!

Дођи, Обућо неприступна! Дођи, Скерлету Царски и ваистину Самодржна Десницо!

Дођи, Ти за Којим ушчезну и чезне јадовна ми душа!

Дођи, о Једини једином, јер једини сам, како видиш!

Дођи, Ти Који ме одели од свега и учини усамљеним на земљи!

Дођи, Ти Који поста самом Чежњом у мени и учини ме да за Тобом чезнем, савршено Неприступним!

Дођи, о Даху мој и Животе! Дођи, Утехо убоге ми душе!

Дођи, Радовање и Слово и бесконачно Наслађење!

Благодарим Ти што Духом једним постаде са мном, несливено, неизмениво, непромениво, Ти над свима Бог, и што си Сам у свему постао ми све, Храна неисказива и увек непотрошива, Која се вечно преизливаш уснама душе моје и преизвиреш у врелу срца мога, Одеждо буктава Која демоне сажижеш, Очишћење Које ме сузама омиваш нетленим и светим, што их Присуство Твоје дарује онима којима долазиш!

Благодарим Ти што си ми постао Светлост Безвечерња и Сунце незалазно, Ти Који немаш где да се сакријеш, испуњавајући Славом Својом свеколико! О, никада се Ти ни од кога не скри, но се ми од Тебе вазда скривамо, не хотећи да Ти приђемо! А где би се и скрио, кад место починка не имаш?! Или, зашто би, кад се ни од кога не одвраћаш нити се кога стидиш?!

Сада се, дакле, усели у мене, Владико, и настани и остани нераздвојно и нераставно до кончине у слуги Своме, да се и ја о исходу своме и по исходу нађем у Теби, Благи, и да царујем са Тобом, над свима Богом!

Остани, Владико, не остави ме самог, да непријатељи моји, долазећи свагда и тражећи да прогутају душу моју, нашавши Те боравећег у мени, побегну сасвим и не надсиле ме, видећи Тебе, од свију Силнијега, где пребиваш унутра, у дому смирене ми душе!

Да, Владико, као што си се сетио мене, док у свету бејах и, да и не знадох, изабрао ме и од света оделио и пред Лице Своје поставио, тако ме и сада усправнога и свагда непоколебивога сачувај обитавањем Својим у мени, да, гледајући Тебе, ја сиромах богатујем и од свију царева бивам богатији, и једући Те и пијући и у Тебе се свакога дана одевајући, да се и данас и убудуће наслађујем неизрецивим Добрима, јер Ти јеси свако Добро и свака Слава и свака Наслада, и Теби приличи Слава, Светој и Једносуштној и Животворној Тројици, Коју у Оцу и Сину и Светоме Духу поштују и познају и исповедају и обожавају сви верни, сада и увек и у векове векова. Амин.