владике Николаја Велимировића
Спаси ме Боже мој, од страха који ме понижава и срамоти као Твоје створење. Нека ме не уплаши ни дан ни ноћ; јер Твој је дан и Твоја је ноћ. Нека ме не уплаши ни гора ни вода; јер горе си Ти саздао и водама си Ти поставио међе. Нека ме не уплаши ни звер из горе, ни звер из воде; јер све су звери Твоје Господе. Нека ме не уплаши ни сан у ноћи, ни привиђење на дану; јер Ангел Твој стоји ми с десне стране. Нека ме не уплаши ни невидљиви противник Твој, Боже вечни; јер Ти си га победио крстом Твојим часним. И смрт нека ме не уплаши, Христе мој свесилни, јер Ти си смрт смрћу попрао, и васкрсењем цео свет као седмоструком светлошћу обасјао.
Страх ме прати као сенка. У подне сенка од дрвета се губи. Кад се сунце дигне високо изнад свих предмета на земљи, онда се сенка губи. Кад је сунце на своме истоку или западу, ниже од високих планина, тада су сенке најдуже.
И Ти, Господе мој, кад си нижи виду моме од ма каквих висина земаљских, сенке се купе око мене, дуге и мрачне и плаше срце моје. А кад Те сагледам узвишена изнад свих висина, сенке се губе и страх ме оставља.
О, Свеци Божји, узнесите молитве ваше за мене грешног, да се спасем од страха безумнога.
Ангеле Божји, милостиви молитвениче, стави много тамјана у златну кадилницу Твоју, и окади молитве за све богобојажљиве, и за мене грешног.
Слава Ономе који седи на вечном престолу славе, слава му навек. Амин!
Нема коментара:
Постави коментар