Песма степеница. (МТ: Псалам 132)
- ОПОМЕНИ СЕ, Господе, Давида,
и све кротости његове, - како се закле Господу,
заветова се Богу Јаковљевом: - Ако ћу ући у насеље дома свога,
ако ћу узаћи на одар постеље своје, - ако ћу дати сан очима мојим
и трепавицама мојим дремање
и починак образима мојим, - докле не нађем место Господу,
насеље Богу Јаковљевом. - Ево, чусмо за њега (=за ковчег Господњи) у Ефрати,
нађосмо га на пољима дубраве (Каријат-Јаримске). - Ући ћемо у насеља Његова,
поклонићемо се на месту где стајаху ноге Његове. - Устани, Господе, у починак Твој,
Ти и Ковчег Светиње Твоје. - Свештеници ће се Твоји обући у правду,
и преподобни Твоји обрадоваће се. - Ради Давида слуге Твога
не одврати лице од Помазаника Твога. - Закле се Господ Давиду истином, и неће се одрећи ње:
Од плода утробе твоје посадићу на престолу твоме,[1] - ако сачувају синови твоји завет Мој
и сведочанства Моја ова, која ћу их научити,
и синови њихови, до века, седеће на престолу твоме. - Јер је изабрао Господ Сион,
изволео га је за обиталиште Себи: - Он је почивалиште Моје у век века,
овде ћу се настанити, јер њега изабрах. - Лов (=храну) његов благосиљајући благословићу,
и сиромахе његове наситићу хлебовима; - свештенике његове обући ћу у спасење,
и преподобни његови радошћу обрадоваће се. - Тамо ћу уздигнути моћ Давиду,
припремићу светилник Помазанику моме. - Непријатеље његове обући ћу у срамоту,
а на њему ће процветати Светиња моја.
Нема коментара:
Постави коментар