Псалам 143.

Давидов, ка Голијату. (МТ: Псалам 144)

1. БЛАГОСЛОВЕН Господ Бог мој,
   Који научава руке моје за борбу,
   прсте моје за рат.
2. Милост моја и прибежиште моје,
   заступник мој и избавитељ мој,
   заштитник мој, и поуздах се у Њега.
   Који потчињава народ мој мени.
3. Господе, шта је човек да си му се објавио,
   или син човечији да рачунаш с њиме?
4. Човек се уподоби ништавости,
   дани његови као сенка пролазе.
5. Господе, приклони небеса и сиђи,
   дотакни се гора, и задимиће се.
6. Блесни муњом, и разагнаћеш их;
   пошаљи стреле Твоје, и сатрћеш их.
7. Пошаљи руку Твоју са висине,
   извуци ме и избави ме од вода многих,
   из руку синова туђинаца,
8. чија уста говораху сујету,
   и десница њихова десница је неправде.
9. Боже, песму нову певаћу Ти,
   са псалтиром десетоструним псалмопојаћу Теби,
10. Који дајеш спасење царевима,
    Који избављаш Давида слугу Свога од мача злога.
11. Избави ме и извуци ме из руке синова туђинаца,
    чија уста говораху сујету
    и десница је њихова десница неправде.
12. У којих су синови (њихови) као младице
    посађене у младости њиховој,
    кћери њихове улепшане,
    преукрашене као кип храма,
13. ризнице њихове напуњене,
    преливају се из једне у другу,
    овце њихове многоплодне,
    које се множе у изласцима њиховим,
14. волови њихови угојени,
    нема падања ограде, нити капије,
    нити крика на трговима њиховим -
15. блаженим називаху народ којему то тако бива.
    Блажен (пак) је народ којем је Господ - Бог његов.