Псалам 2.

(Псалам Давидов. Пророштво о Христу). [1]
  1. ЗАШТО се узбунише народи
    и племена смислише залудне ствари?
  2. Сабраше се цареви земаљски,
    и кнезови се окупише заједно
    на Господа и на Помазаника Његовог.
    (Диапсалма, јевр. селах = станка, пауза)
  3. Раскинимо окове њихове,
    и збацимо са себе јарам њихов.
  4. Онај Који живи на небесима подсмејаће им се,
    и Господ ће им се подругнути.
  5. Тада ће им говорити у гњеву Своме,
    и у јарости Својој потрешће их.
  6. А ја сам од Њега постављен цар на Сиону,
    гори светој Његовој,
  7. јављајући заповест Господњу:
    Господ рече мени: Син Мој јеси Ти,[2]
    Ја Те данас родих.
  8. Тражи од Мене и даћу Ти народе у наследство Твоје,
    и у посед Твој крајеве земље.
  9. Напасаћеш их палицом гвозденом,[3]
    као сасуде грнчарске разбићеш их.
  10. И сада, цареви, уразумите се;
    научите се све судије земаљске.
  11. Служите Господу са страхом,
    и радујте се Њему с трепетом.
  12. Примите васпитно карање, да се не разгњеви Господ,
    и погинете са пута праведног.
    Када се разгори убрзо гњев Његов,
    Блажени сви који се уздају у Њега.

  1. ДАп. 4, 25-27
  2. ДАп. 13, 33. Јевр. 1, 5; 5, 5.
  3. Откр. 2, 27.

Нема коментара:

Постави коментар