Псалам 87.

Песма Псалма, синова Корејевих, за крај,
за Маелет да одговори, поучан, Емана Израиљца.
(МТ: Псалам 88)
  1. ГОСПОДЕ Боже спасења мога,
    дању и ноћу виках пред Тобом.
  2. Нека изађе преда Те молитва моја,
    приклони ухо Твоје мољењу моме.
  3. Јер се душа моја испуни зала,
    и живот се мој спусти до ада.
  4. Прибројан бих онима који силазе у гроб,
    постадох као човек беспомоћан, међу мртвима слободан.
  5. Као смртно рањени што леже у гробу,
    којих се више не сећаш,
    и који од руке Твоје бише одбачени.
  6. Поставише ме у јаму најдубљу,
    у места мрачна, и у сенку смрти.
  7. На мени се утврди јарост Твоја,
    и све валове Твоје навео си на ме.
    (Диапсалма).
  8. Удаљио си познанике моје од мене,
    поставише ме за гађење себи;
    предан бих, и не излажах.
  9. Очи моје изнемогоше од сиромаштва;
    виках к Теби, Господе, сав дан,
    пружах к Теби руке своје:
  10. Еда ли ћеш мртвима чинити чудеса?
    или ће (их) лекари васкрснути, па ће се исповедати Теби?
  11. Еда ли ће неко у гробу казивати милост Твоју,
    и истину Твоју у пропасти?
  12. Еда ли ће у тами бити позната чудеса Твоја,
    и правда Твоја у земљи заборављеној?
  13. И ја к Теби, Господе, завапих,
    и јутром молитва моја претиче Те.
  14. Зашто, Господе, одбацујеш душу моју,
    одвраћаш лице Твоје од мене?
  15. Сиромах сам ја и у трудовима од младости своје.
    И уздигнут будући, понизих се и изнемогох.
  16. На мене дођоше љутње Твоје,
    устрашења Твоја потресоше ме,
  17. опколише ме као вода сав дан,
    окружише ме скупа.
  18. Удаљио си од мене пријатеља и ближњега,
    и познанике моје од несреће (моје).

Нема коментара:

Постави коментар