Акатист Пресветој Владичици нашој Дјеви Богородици у част и успомену на њену икону „Избављење оних који гину“
Кондак 1.
Кондак 1.
Теби, изабраној од Бога Заступнице грешних, која си благоизволела да измолиш заблуделе овце, ми, недостојни, саборну песму сада приносимо: Умоли, Богомајко, Сина Твога, да неправде наше милосрђем покрије и да раздвојене заједно сабере, свезом јаком мира и љубави сјединивши, да буде једно стадо и један пастир, и да Те сви који су благодаћу спасени призивају: Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.
Икос 1.
Творац анђела у предвечном савету Свете Тројице благоизволео је да пошаље Сина Свога ради спасења света смрћу јединородног, а након испуњења времена послат беше Архангел да благовести Теби, благодатној, о преславном зачећу Твоме. А Ти му рече: «Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи Твојој», Слово Очево тело постаде и усели се у Тебе. После тога, обрадована, похитала си Јелисавети, и од ње Духом Светим названа Мајком Господњом, Свевишњем си песму принела, и нас научи да Ти појемо као Богородици и Приснодјеви:
Радуј се, Дјево од вечности Богоизабрана.
Радуј се, Ти која си Мати Божија постала.
Радуј се, Ти која си ослободиоца света родила.
Радуј се, почетку нашег спасења.
Радуј се, благодати живоносни источниче.
Радуј се, пламену молитве неугасиви.
Радуј се, Храме Бога живога који нас освећујеш.
Радуј се, Ти која си нам чудесну икону утехе ради пројавила.
Радуј се, благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.
Кондак 2.
Гледајући икону «Избављење оних који гину» видимо како младенац, превечни Бог, открива Теби, Мати, вољу Оца Небеског, који не жели смрти грешника. А ти, радујући се таквој благости, молиш Сина Твог да нам пошаље снагу благодати да зло у себи победимо и да чинимо добро, ми који Му појемо: Алилуја.
Икос 2.
Људском разуму несхватљиво је како Дјева уђе у Светињу над Светињама, припремајући Себе за палату Небеског Цара, јер је храм Божји истинско Твоје станиште, Богородице, Твоје небо на земљи, у ком са Сином пребиваш и присаједињујеш спасоносним тајнама оне који се са вером моле. Рашири Твој покров над нама и децом нашом и у једномислију нас све сачувај, да Те једнодушно славимо:
Радуј се, трпезо Цркве Христове.
Радуј се, Јагњета Божјег Мати.
Радуј се, Ти која свезом љубави супружнике сједињујеш.
Радуј се, Ти која радујеш родитеље рађањем деце.
Радуј се, Ти која из бање крштења у своје добре руке примаш.
Радуј се, јер брзо избављаш од беде сиротовања.
Радуј се, јер жалости матера ублажаваш.
Радуј се, Свеопевана, која миран живот устројаваш.
Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.
Кондак 3.
Силу и славу Божанства премудро сакри оваплоћено Слово Очево: Син Божји Син Човечји постаде, сиђе на земљу, као пастир добри који Своју душу за овце полаже; заблуделе у шуми греха тражећи, називајући сваког по имену и спирајући прљавштину у извору покајања. Насладивши се с пријатног пашњака, као овце словесне благодарно Га призивамо: Алилуја.
Икос 3.
За спасење грешних бринући, Божјег милосрђа светиљку упаливши, сваки дан тражиш приљежно, Владичице, као она жена из Јеванђеља, изгубљену драхму, то јест, душу која је Образ Божји изгубила и страстима се помрачила. Нашавши је радујеш се и у огањ покајања погружаваш је, да се обнови животом, да би Ти певала овако:
Радуј се, доброг Пастира Мати.
Радуј се, вапају грешника ка небу.
Радуј се, Ти која будиш уснулу савест.
Радуј се, Ти која учиш покајању са сузама.
Радуј се, пред Богом наша помоћнице.
Радуј се, ублажење праведног Божјег гнева.
Радуј се, благодатно исправљање покајника.
Радуј се, ти која дајеш снагу за испуњавање заповести.
Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.
Кондак 4.
Буру страсти блудног сина укротивши, у Свој загрљај примио си га, Господе. И жени грешници, која је сузама ноге Твоје омивала, рекао си: «Опраштају ти се греси твоји». Јер није Отац послао Сина свог да суди свету, већ да му да спасење, стога велика радост бива на небесима када се грешници кају и Анђелима поју: Алилуја.
Икос 4.
Не слушају глас Доброг Пастира грешници који су у дубину зала пали и презрели страх Божји и сладошћу се греха преластили. Ко ће спасти ове који иду путем погибли ако не Ти, Мати милосрђа? Јер узносиш Сину Твоме плачни глас матера ових несрећника, снагом сапатничке љубави олакшаваш њихову борбу, да би, задобивши благодатну помоћ и наду у спасење, благодарили Ти овако:
Радуј се, Ти која руку милосрђа пружаш онима који гину.
Радуј се, Ти која мириш завађене.
Радуј се, Ти која пале благо избављаш.
Радуј се, тајних порока излечење.
Радуј се, јер клевету и лукавство разобличаваш.
Радуј се, јер пламен сластољубља гасиш.
Радуј се, очајника последња надо.
Радуј се, повратку добром животу.
Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.
Кондак 5.
Божанственом светлошћу љубави обасјавши озлојеђене душе, Христос Бог, многим страдалницима добро учини: слепе просвети, губаве очисти, хроме и раслабљене исцели, гладне хлебом нахрани. А они, пошто вером исцељење примише, све болесне наговарати стадоше да се предају милосрђу и свемогућој сили Лекара Небеског, појући Му: Алилуја.
Икос 5.
Видимо како се излива лековити извор благодатне утехе онима који се моле пред Твојом иконом, Владичице: болесни снагом вере устају, клонули охрабрење добијају, жалост се у радост претвара. Тако и патње многих окрећеш на корист ради лечења душевних рана, ослободивши се којих благодарно Ти кличемо:
Радуј се, Мати Лекара Небеског.
Радуј се, Ти која Својим молитвама исцељујеш.
Радуј се, Ти која нас удостојаваш Причешћа Светим Тајнама.
Радуј се, добра посето тешко болесних.
Радуј се, у болести свесилна помоћи.
Радуј се, раслабљених удова укрепљење.
Радуј се, слепих прогледање, хромих ходање.
Радуј се, заштито и утехо умом сиромашних.
Радуј се, благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.
Кондак 6.
Припремајући се да испијеш чашу страдања за грехе рода нашег, на коју ти је указао Бог Отац, Христе, Боже наш, у Гетсиманском врту трократно си се молио: «Ако је могуће да ме мимоиђе ова чаша: али опет не како ја хоћу него како ти». А када нас позове Господ на подвиг или нас задесе тешке муке, ову молитву да узносимо у устима нашим, да се храбримо и појемо у све дане: Алилуја.
Икос 6.
Погледавши милостиво грешну Марију која Ти је завапила, Богородице: «Сада ми буди на спасење, Наставнице», Ти је упути у Јорданску пустињу. Тамо си је укрепила у подвигу покајања, а пошто је живот равноанђеоски задобила, у одаје Сина Свога увела си је. И нас тако, Благодатна, научи да ходимо путем покајања, да Ти заједно са угодницима Божјим појемо:
Радуј се, вере и благочашћа наставнице.
Радуј се, у подвизима верна помоћнице.
Радуј се, уздржања богоугодног оправдање.
Радуј се, Ти која молитве усрднијима чиниш.
Радуј се, расадниче страха Божјег.
Радуј се, чуварко чедности упорна.
Радуј се, изворе љубави и милосрђа.
Радуј се, Ти која смирењем у горњи свет одводиш.
Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних којих гину.
Кондак 7.
Као знамење вољног унижења Свог, Господе, Крст Свој на рамена узео си и пошао ка месту званом Голгота. А ти, о Богомајко, похитала си за Сином Својим, срца од бола раздираног, без иједне речи противљења, учећи и нас да Му појемо: Алилуја.
Икос 7.
Нова свећа љубави упали се у тмини овога света, кад Јагње Божје понесе наше грехе на дрвету. Гле, Мати Божја, крај Крста Сина Свог усваја као сина род људски и, терет грехова делећи, прима на Себе и казну света, о Свенепорочна Дјево, која си крсну жалост у послушању вољи Оца растворила! Укрепи срца наша у дане несрећа, да овако опевамо у песмама величанство Твоје:
Радуј се, Овчице, која си Јагње на заклање довела.
Радуј се, јер си Крсни пут Сина Свог сузама оросила.
Радуј се, јер си муке Његове срцем поделила.
Радуј се, јер си Крст као оруђе избављења грешних узела.
Радуј се, Ти која си од благовести и до гроба Сину послужила.
Радуј се, слушкињо Господња, тиме си вољу Оца извршила.
Радуј се, радости жалосног срца.
Радуј се, небеска наградо оних који уским путем ходе.
Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.
Кондак 8.
Таласи чудних сумњи потапају нас у мору живота, и у страху ти вапимо: «Господе, спаси нас, јер гинемо». И чујемо глас Слова свеприсутног, који не само Петру, већ и свима каже: «Зашто си посумњао». Постидимо се, малодушни, укрепљени силом благодати, ум свој с вером усмеримо ка Богу Крепком, Живом, кличући: Алилуја.
Икос 8.
Сваку душу из таме заблуда желећи да избавиш, Богомати, девици Катарини у виђењу показала си Младенца Христа и крштењу си је привела. А Христос Господ мудру девојку обручи као Своју невесту и као исповедницу вере прослави, мученичким је венцем украси и Царства Небеског удостоји. А ми, дивећи се премудрости Божјој, наставницу заблуделих овако похвалимо:
Радуј се, Мати Истинске Светлости.
Радуј се, душе помрачене просветљење.
Радуј се, расејање бура смутњи.
Радуј се, мира и тишине зацарење.
Радуј се, вере истините учвршћење.
Радуј се, Ти која таласе сумње о камен вере разбијаш.
Радуј се, Ти која тиху светлост православља чуваш.
Радуј се, Ти која стадо Христово у једно сабираш.
Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.
Кондак 9.
Свако биће људско, љубављу Божанственом загрејано, узноси се ка Богу у Тројици слављеноме, узроку живота и бесмртности. А душа наша, спознавши да је љубав блаженство општења, вапије Му: «Доброчинитељу мој, дај ми да сав будем у Теби, а Ти у мени», да сви једно будемо и да сложно запојемо: Алилуја.
Икос 9.
Сав свет у злу лежи, од распиривања злобе крваве борбе рађају се, Мати Мира, која људе с Богом мириш, зацари мир и тишину у Васељени! Избави Отаџбину нашу од непријатељских напада, благословивши наш мирни труд на душевну корист, да би сви овако хвалили вечно Заступање Твоје:
Радуј се, Благословена, јер непријатељства рушиш.
Радуј се, благодати море неисцрно.
Радуј се, јер зла срца смекшаваш.
Радуј се, јер мржњу силом љубави ништиш.
Радуј се, помоћи победоносна против непријатеља.
Радуј се, заштито неуморна града Москве.
Радуј се, мира Отаџбине наше заштито крепка.
Радуј се, јер мир целе васељене утврђујеш.
Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.
Кондак 10.
Ти који спасаваш свет изливањем пречисте Твоје крви, Христе Цару, прорекао си: «И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући Себи». Тада си и показао животворну силу Твојих страдања: разбојнику се рај отвори, капетан Те као Сина Божјег исповеда, а ми, ранама Твојим се од древне клетве ослободивши, из дубине душе кличемо: Алилуја.
Икос 10.
Тврђава си неразрушива, Блага Мајко, која штити од напада невидљивих непријатеља, који траже кога ће да прогутају или разбију о камен несрећа и беда. Око недремано, непријатеља примицање видиш и од свих недаћа спасаваш оне који се у Тебе уздају, да би сви спознали предивно Твоје промишљање, овако кличући:
Радуј се, Владарко, јер духа злобе одгониш.
Радуј се, избављење од изненадне смрти.
Радуј се, Ти која спасаваш од пожара.
Радуј се, Ти која огреваш оне који се мрзну.
Радуј се, Ти која чудесно спасаваш оне који се утапају.
Радуј се, Ти која налазиш оне који су без трага нестали.
Радуј се, јер смртоносне болести заустављаш.
Радуј се, Милостива, јер избављаш од злих напасти.
Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.
Кондак 11.
Надгробно појање и плач Богородице, обавијање Плаштаницом од Јосифа и Никодима да примиш благоизволео си, животодавче Христе, када си прешао врата смрти, као Богочовек, уснувши телом. Син Човечји душу Своју положи за грешне, показујући тиме Своју љубав према роду људском, а ад засија силом Божанства, да сва преисподња задрхти зачувши анђеоску песму: Алилуја.
Икос 11.
Светлости невечерње Мати, Ти која си једина палих исправљање! Просвети, очисти, обнови лукави живот наш, да до смртног часа не стигнемо носећи само бреме грехова. Јер Ти милостиво примаш последњи уздах покајника и силом благодати од бесних мучитеља душе верне ослобађаш. Путеводитељка у обитељи вечне буди нам, тамо где сви праведници почивају; а сада ти неућутно говоримо:
Радуј се, јер си родила победника смрти.
Радуј се, снаго подвижника која не оскудева.
Радуј се, јер сећање на смрт дарујеш.
Радуј се, јер од тешких грехова неочекивано разрешаваш.
Радуј се, јер престарелима жељени покој душа дарујеш.
Радуј се, сретење оних који умиру у Господу.
Радуј се, надо у вечно спасење.
Радуј се, јер се за непокајане све до страшног суда заузимаш.
Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.
Кондак 12.
Открио си свету извор благодати непресушни, Христе Спасе, Васкрсењем Твојим: смрт се умртви, ад похара, небо и рај се вернима отворише. Сине Божји! Учини нас вером синовима светлости, да, молитвама Богородице, у дворац славе Твоје уђемо с песмом: Алилуја.
Икос 12.
Опевајући добра дела Твоја, Богородице, роду хришћанском, славимо Твоје милосрђе према грешнима, величамо промишљање о заблуделима, опевамо у песмама Твоје за свет топло заузимање. Ризницо дарова Духа Светога! Изливај обилно благодат и милост свима очајнима и жалоснима, који Ти благодарним срцем приносе похвалне песме:
Радуј се, Ти која тајну искупљења објављујеш.
Радуј се, Мати Сина Божјег, који је главу змије уништио.
Радуј се, Благодатна, јер Ти величанство силни дарова.
Радуј се, јер се величанство ово поштовањем Иконе Твоје објављује.
Радуј се, јер топле сузе за свет лијеш.
Радуј се, јер нас ни у Успењу Твојем не остављаш.
Радуј се, Цркве Христове покрове и радовање.
Радуј се, блага вратарко, која рајске двери вернима отвараш.
Радуј се, Благодатна Богородице Дјево, избављење оних који гину.
Кондак 13.
О, Богоизабрана Дјево, избављење оних који гину! И наставнице заблуделих! Пролиј топле сузе за нас, просвети душе које пребивају у мраку очајања и на пут заповести изведи, да не будемо погинуле овце, већ све Сину Твоме и Богу нашем приведи, који спасава Тобом наше душе, да му радосно кличемо: Алилуја.
Овај кондак се чита трипут, а онда икос 1: Творац анђела... и кондак 1. Теби, изабраној од Бога Заступнице грешних...
Молитва 1.
О, Богоизабрана Заступнице грешних, избављење оних који гину и Наставнице заблуделих! Ти не презиреш јадну словесну овцу која се удаљила својом вољом с пашњака Сина Твог и лута у шуми грехова, већ идући тражиш заблуделу. Ко ће истражити путеве Твог милосрђа? Према свима милостива буди: погинуле извуци из понора погибли, заблуделе сачувај и поучи, удаљене обрати и привуци, оне који Ти се обраћају и приближавају прими и спаси. А све оне који се кају, Сину Твоме, Добром Пастиру и Богу нашем приведи, да молитвама Твојим не буде ниједне овце без трага нестале, већ да буде једно стадо и један Пастир који ће напасати душе наше и отворити им заузимањем Твојим двери вечних обитељи. Амин.
Молитва 2.
О, Пресвета Владичице Богородице, избављење оних који гину! Погледај милостивим Својим оком на оне који се моле пред часном иконом Твојом. Подигни нас из дубине грехова: просвети ум наш помрачен страстима, излечи ране душа и тела наших. Ти знаш непрестане муке и све немоћи наше: подај нам руку помоћи, олакшај патње. Буди нам милосрђа и мира извор, утеха у невољама и чврсто прибежиште грешника који се кају. Даруј нам исправљање огреховљеног живота нашег: заблуделе на исправни пут усмери, оне који падају и гину силом благодати спаси. Избави од изненадне смрти, са Сином Твојим и судијом праведним нас помири и вечне муке ослободи. Удостој нас милосрдним заузимањем Твојим да се уселимо у небеске обитељи, где је непрестани глас оних који радосно прослављају Пресвету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
О икони
Избављење оних који гину. Од давних времена хришћани су, верујући у свесилну помоћ Пресвете Богородице, дали икони назив „Избављење оних који гину“, као последњем прибежишту и нади људи који гину. По предању, ова икона се прославила у 6. веку у малоазијском граду Адану, избавивши од вечне погибли монаха који је пао а онда се покајао, и који је, исправивши свој живот, достигао духовно савршенство, па га је Света Црква прославила као светог.
На икони Пресвета Богородица придржава Богомладенца десном руком спојеном с левом. Спаситељ је мало подигао главу и ручицом се труди да загрли Богородицу око врата, а Она је благо наклонила главу ка Њему.
Икона „Избављење оних који гину“ прославља се 18. фебруара (5. фебруара по старом календару).
Прво појављивање ове иконе повезано је с једном веома старом причом, коју смештају у 6. век по Рођењу Христовом. У некаквом архијерејском дому био је некакав монах-економ – веома поштен и благочастив човек. Одједном га оптужише да хоће да украде и истераше. Монах се толико увредио да се побунио против Бога и Богородице и склопио савез са ђаволом, с којим је и потписао документ. И тек кад се нађе на ивици погибли, прибра се и схвати шта је учинио, па стаде размишљати шта да ради. Тада се затвори у храму, нареди да никога унутра не пуштају и поче да се очајнички моли пред иконом Богородице «Избављење оних који гину». Молитва је била тако ватрена, његова несрећа тако страшна, а покајање толико дубоко и искрено, да Царица Небеска услиши молбе Теофила (тако се монах звао) и, објавивши му опроштај грехова, врати му страшни папир с његовим потписом.
Избављење оних који гину – моле јој се за децу, њихово здравље и срећу, за успешан живот, повратак у породично окриље заблуделих (оних који су отишли у секте, наркомане итд.).
