За крај, за осму, Псалам Давидов. (МТ: Псалам 12)
- СПАСИ МЕ, Господе, јер неста преподобнога;
јер се умањише истине од синова људских. - Лажи говораше сваки суседу своме;
уста дволична у срцу, а у срцу говораше (зло). - Уништиће Господ сва уста лукава
и језик велеречиви, - оне који рекоше: Језик наш величаћемо,
уста су наша у нас;
ко нам је господар? - Због страдања сиромаха
и уздаха убогих,
сад ћу устати, говори Господ;
поставићу се у спасење (њихово), осмелићу се у њему. - Речи су Господње речи чисте,
сребро ражежено (у огњу), очишћено од земље,
претопљено седмоструко. - Ти, господе, сачуваћеш нас
и одбранићеш нас од рода овога и до века. - Наоколо безбожници ходе;
по висини Твојој постарао се јеси за синове људске.
Нема коментара:
Постави коментар