Псалам 139.

За крај, Псалам Давидов. (МТ: Псалам 140)

2. ИЗБАВИ ме, Господе, од човека злога,
   од мужа неправедног ослободи ме.
3. Који смислише неправду у срцу,
   вас дан спремаху ратове.
4. Изоштрише језик свој као у змије,
   отров аспидин је под уснама њиховим.
   
   (Диапсалма).
5. Сачувај ме, Господе, од руке грешника,
   од људи неправедних избави ме,
   који смислише да саплету кораке моје.
6. Скрише гордељивци замку мени,
   и ужадима разапеше мрежу ногама мојим,
   при стази ми поставише саблазни.
   
   (Диапсалма).
7. Рекох Господу: Бог мој Ти јеси.
   Услиши, Господе, глас мољења мога.
8. Господе, Господе, Сило спасења мога,
   осенио си главу моју у дан рата.
9. Не предај ме, Господе, од жеље моје грешнику;
   смислише (зло) против мене; не напусти ме, да се не преузнесу.
   
   (Диапсалма).
10. Глава (отрова) окружења њиховог,
    мука уста њихових покриће их.
11. Пашће на њих живо угљевље;
    огњем ћеш их оборити,
    у несрећама неће издржати.
12. Човек језичав неће успети на земљи,
    човека неправедног зла ће уловити у пропаст.
13. Познадох да ће Господ учинити суд сиромасима,
    и правду убогима.
14. Али ће праведни исповедати и славити Име Твоје,
    и прави ће се настанити пред лицем Твојим.