Псалам 87.

Песма Псалма, синова Корејевих, за крај,
за Маелет да одговори, поучан, Емана Израиљца.
(МТ: Псалам 88)

2. ГОСПОДЕ Боже спасења мога,
   дању и ноћу виках пред Тобом.
3. Нека изађе преда Те молитва моја,
   приклони ухо Твоје мољењу моме.
4. Јер се душа моја испуни зала,
   и живот се мој спусти до ада.
5. Прибројан бих онима који силазе у гроб,
   постадох као човек беспомоћан, међу мртвима слободан.
6. Као смртно рањени што леже у гробу,
   којих се више не сећаш,
   и који од руке Твоје бише одбачени.
7. Поставише ме у јаму најдубљу,
   у места мрачна, и у сенку смрти.
8. На мени се утврди јарост Твоја,
   и све валове Твоје навео си на ме.
   (Диапсалма).
9. Удаљио си познанике моје од мене,
   поставише ме за гађење себи;
   предан бих, и не излажах.
10. Очи моје изнемогоше од сиромаштва;
    виках к Теби, Господе, сав дан,
    пружах к Теби руке своје:
11. Еда ли ћеш мртвима чинити чудеса?
    или ће (их) лекари васкрснути, па ће се исповедати Теби?
12. Еда ли ће неко у гробу казивати милост Твоју,
    и истину Твоју у пропасти?
13. Еда ли ће у тами бити позната чудеса Твоја,
    и правда Твоја у земљи заборављеној?
14. И ја к Теби, Господе, завапих,
    и јутром молитва моја претиче Те.
15. Зашто, Господе, одбацујеш душу моју,
    одвраћаш лице Твоје од мене?
16. Сиромах сам ја и у трудовима од младости своје.
    И уздигнут будући, понизих се и изнемогох.
17. На мене дођоше љутње Твоје,
    устрашења Твоја потресоше ме,
18. опколише ме као вода сав дан,
    окружише ме скупа.
19. Удаљио си од мене пријатеља и ближњега,
    и познанике моје од несреће (моје).