За крај, за точила. Псалам Давидов.
- ГОСПОДЕ, Господе наш, како је дивно Име Твоје по свој земљи!
Јер се уздиже величанственост Твоја изнад небеса. - Из уста деце и одојчади начинио си (Себи) хвалу,[1]
насупрот непријатеља Твојих,
да сатреш непријатеља и осветника. - Када погледам небеса, дела прстију Твојих;
месец и звезде, које Ти основа. - Шта је човек, да га се сећаш?[2]
Или син човечији, да га походиш? - Умањио си га замало од Анђела,
славом и чашћу венчао си га. - И поставио си га над делима руку Твојих,
све си потчинио под ноге његове,[3] - овце и све волове,
а још и животиње пољске; - птице небеске, и рибе морске,
које проходе стазе морске. - Господе, Господе наш, како је дивно Име Твоје по свој земљи!
Нема коментара:
Постави коментар